Andreja Mladenović je aktuelni dogradonačelnik Beograda, ali njegova bogata politička karijera počela je u opštini Zemun, na mestu potpredsednika. Zemunci o njemu imaju celu pregršt priča, ali sve one se mogu sublimisati u tvrdnju da je Mladenović simbol bogatijeg, darežljivijeg i nevinijeg Zemuna od ovog današnjeg, naprednjačkog.
Iako je, kao potpredsednik opštine, obavljao strateški važnu funkciju predsednika Upravnog odbora ZIPS (današnji JP Poslovni prostor Zemun), u vreme dok je direktor bio višestruki kriminalac i kadar Demokratske stranke, Nebojša Simonović, za Mladenovića se ne može vezati niti jedno krivično delo.
U pamćenju Zemunaca je ostalo da je čak bio glavni „jastreb“ koji je prethodnog, radikalskog direktora, odveo u zatvor, pa pred sud, zbog „zloupotrebe ovlašćenja“, jer je zaposlio previše ljudi (zaista je suđen zbog toga), omogućivši im da se, citiramo, obogate na taj način- od plate. Radikal je osuđen na zatvorsku kaznu, a od robije ga je spasao poslanički mandat koji je držao do zastarevanja presude. Ubrzo je u Zemun ponovo došla radikalska vlast, a u nemoći da bilo šta spočitaju Mladenoviću, uhvatili su se dve banalne stvari- činjenice da mu je, dok je služio redovni vojni rok, u vreme mandata potpredsednika opštine, redovno išla plata i doprinosi, i informacije da mu je opština Zemun platila troškove svadbe u restoranu Jezero, na Adi Ciganliji.
Ovakve radikalske tvrdnje niko nije uzimao u razmatranje- stariji Zemunci sa setom komentarišu kako, kod aktuelne naprednjačke vlasti u kojoj se bogati samo Super Deki, a ostali cupkaju u redu čekajući poneku „kosku“, dakle kod njih nikada ne bi bilo moguće da funkcioner koji bi, silom prilika, morao da odsustvuje godinu dana sa posla, redovno dobija sve prinadležnosti, uključujući plate i doprinose.
Dakle, simpatije Zemunaca su nesumnjivo na strani Mladenovića.
Što se svadbe tiče, zajednički je utisak da je potpuno nebitno da li je troškove veselja porodice Mladenović u ekskluzivnom restoranu platila opština ili neko drugi- mnogo je važnije da je gostima sa svadbe u sećanju ostao Duško Tarbuk, koji će u sledećem mandatu postati predsednik Zemuna – dakle, Tarbuk se toliko veselio na venčanju svog dobrog prijatelja Andreje Mladenovića, da je, u naletu euforije, bacio čašu u prozor, razbivši i prozor restorana i čašu. Prisutni su tvrdili da su ga jedva ubedili da ne nastavi sa razbijanjem, već da svoju radost izrazi na neki drugi način.
Naknadno je Andreja Mladenović postao gradski funkcioner, pa su njegovi lični neprijatelji pokušali da mu spočitaju povezanost sa različitim malverzacijama, čak i da su u iste uključeni i njegov otac i brat (pominjana je tu nekakva priča o nekakvim putevima), te povezanost sa Gordanom Matijašević iz JP Gradske Pijace, za koju se kasnije ispostavilo da je nevino optužena, a 200 000 evra nađenih u gotovini, u njenom stanu, samo porodična ušteđevina, „slamarica“ kakvu ima svaki Srbin u svojoj kući. Vrhunac je bila afera oko „Kolubare“ u kojoj su neprijatelji Andreje Mladenovića tvrdili besmislenu stvar, da mašina poput bagera ne može da radi 25 sati dnevno.
Andreja Mladenović je i ove tvrdnje odbacio kao besmislene, iznevši neospornu činjenicu da je 25-časovno radno vreme sasvim normalna stvar za sve mašine u razvijenom svetu, implicirajući pritom da čovek koji je rukovao tom mašinom tih 25 sati ne zaslužuje nikakav orden niti priznanje, jer je i to sasvim normalna stvar.
Zbog svega ovoga mi smatramo da je izlazak Andreje Mladenovića iz DSS, uskogrude organizacije koja guši njegov potencijal, sasvim očekivana stvar.
Kao što očekujemo da ga, ukoliko se pokaže kao dobar i požrtvovan u lepljenju plakata, vidimo u prvim ešalonima beogradskih naprednjaka- zdravo rumenilo koje krasi njegovo lice samo će ga dodatno isticati iz mase bezličnih, istomorfnih funkcionerčića.
Živeo!
