Za sve one koji žele nečim kreativnim da se bave, mogu se upisati na kurs keramike u zemunski studio Ines Janjić, perspektivne umetnice koja je diplomirala i završila master na odseku keramike Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, u Gospodskoj ulici. 12. i 13. decembra na prvom Božićnom trgu ispred hotela Radisson Blu Old Mill Hotel Belgrade u Bulevaru Vojvode Mišića br. 15 Ines će se predstaviti radionicom za decu za rad u glini i prodajnom izložbom. Ova dvadesetšestogodišnja umetnica pored skulptura, radi posude, vaze, nakit i drugo.Bavljenje keramikom je za nju osoben zen moment, umirujućeg dejstva, gde ljudi,u skladu sa svojim individualnim sposobnostima, nezavisno od godina mogu da se opuste i zaborave na svoje probleme.
Ono što Ines trenutno zanima su keramičke skulpture ljudskog poprsja sa jajolikim glavama, obično srednjih dimenzija. Njih je izložila na nedavno završenom Bijenalu keramike u galeriji RTS-a u Beogradu. Ona iako se vraća figuraciji odnosno ljudskoj anatomiji, nju radi na apstraktan način, bez realističkih obeležja, na sveden način. One deluju začudno, zagonetno, pune su misterije . Ines u svom radu predstavlja telesnost odnosno reprezentuje telo na svoj način.
Za nju je svaka nova skulptura sa svojim dominantnim likovnim elementima kao što su linija, boja, tekstura, forma, dostizanje, ali i oslobođenje od granica, odstupanje od zadate i očekivane norme. Keramičke skulpture za nju su fragmenti, sačuvani delovi njenih intimnih prostora i vremena. To su fizički ostaci, lični tragovi života, pređašnjih emotivnih stanja i iskustava, odnosno one predstavljaju emocije. Za Inesin rad glavno stilsko obeležje je ekspresionizam.
Za Ines je keramika i neka vrsta platna, na kome može da slika. Na sličan način su radili i slikari apstraktnog ekspresionizma to jest slikari akcije, enformela. Na primer, njihov predstavnik je istaknuti umetnik Vladislav Todorović – Šilja ( Kruševac, 1933.) čija se dela mogu videti na stalnoj izložbenoj postavci u školi “Lazar Savatić” gde je dugo godina radio kao likovni pedagog. Jedan od umetničkih postupaka koji su koristili je i brutalno curenje boje na sliku koja nema određeni predmet za motiv, odnosno glavni motiv je apstrakcija.
Upečatljivi crni namazi na Inesinim skulpturama kao da su strah od poništavanja identiteta, a pokret koji predstavlja je težnja za dijalogom. Ines je umetnik koji nije tu da bukvalno objasni svoj rad, nego da otvori niz pitanja publici, ona nije tu da izda komandu i rešenje, da ponudi samo svoju likovnu istinu,nego da provocira debatu o umetnosti , gde će ljudi komunicirati iz različitih perspektiva.
Nije reč o samom predmetu skulptura, koji je naravno prisutan, nego o kompleksu, korpusu značenja, sadržaja, otvoreno mesto za različita učitavanja
Autor: Branka Milutinović, istoričarka umetnosti
