Atanasije Jevtić – komesar za premijerov verbalni delikt

Reagovanje povodom autorskog teksta Atanasija Jevtića “Vučićevo popovanje protiv nebeske Srbije”

U svom autorskom tekstu episkop Atanasije Jevtić žestoko je izvređao premijera Srbije, Aleksandra Vučića. Naša uređivačka politika, od početka pa do dana današnjeg jeste krajnje kritički usmerena na sve ono što, kroz organe vlasti, personifikuje politiku pomenutog Vučića.

Nikada nismo štedeli reči kritike, iznosili smo dokaze koji kompromituju njegove bliske saradnike, čak i terali šegu sa njima, izlažući ih zasluženom podsmehu i planiramo da tako nastavimo i u budućnosti. Međutim, ne možemo tolerisati ovakvo verbalno divljanje Atanasija Jevtića, poznatijeg kao Tasa ili Satanasije.

Ovaj vladika, umirovljen na sopstveni zahtev 1999. godine, protivno svim kanonima i dan danas mešetari po srpskoj crkvi, administrira u tuđim eparhijama (ponovićemo, u sopstvenoj je umirovljen), igra fudbal, uvodi razarajuću ekumenističku jeres u čijoj promociji ide dotle da izvrće reči svetog Justina Ćelijskog predstavljajući ga gotovo pristalicom ovog zloučenja, a sada, vidimo, Tasa se, nakon vakta svog prijatelja Borisa Tadića ponovo rešio da povlači poluge svetovnih vlasti. Nećemo ulaziti u istinitosti tvrdnji ovog episkopa oko karakterizacije premijera- nama nije cilj da branimo lik i delo Aleksandra Vučića. Ne bismo ulazili ni u problematičnu Tasinu tvrdnju u kojoj za sebe tvrdi da je srpske nacionalnosti, niti izvlačenjem pojedinih neistina želimo da dezavuišemo njegovo pisanje.

Naš lični problem je taj što ne možemo dozvoliti da se crkvene strukture na ovaj način mešaju u poslove svetovne vlasti, niti želimo da ćutimo na neprimeren ton kojim se jedna krajnje problematična duhovna figura obraća najvišem predstavniku svetovne vlasti naše zemlje. Odvojenost Crkve i države su garantovane Ustavom. U današnje vreme ta odredba mnogo više koristi crkvi nego državi i zato je treba držati koliko god je to moguće. Međutim, kako da izbegnemo štetan uticaj države kroz različite oblike uticaja na crkvu kada jedan crkveni velikodostojnik dozvoljava sebi da premijera države nazove „neokomunističkim mutantom, skorojevićem i primitivcem“?

Pritom, ovakva žestoka reakcija umirovljenog episkopa nije došla onda kada joj je bilo vreme- kada je Vučić zaokruživao državnost Republike Kosova, već danas, kada svojim bezopasnim izjavama pokušava Srbima da „proda“ nekakvo novoevropejstvo? Znamo iz života da su ovakve teške reči i burne reakcije moguće samo među bivšim prijateljima ili saradnicima. Izostanak episkopove reakcije oko Kosova posledica je toga što je on, zajedno sa premijerom, na tom slučaju imao isti cilj. Setimo se da je Atanasije Jevtić bio jedan od glavnih egzekutora prve faze uklanjanja prepreka kosovskoj državi- time što je bio organizator udaljavanja poslednjeg trna u oku šiptarskih vlasti- raško prizrenskog episkopa gospodina Artemija.

Ako smo i imali neke sumnje oko ispravnosti onoga što je činio, ako smo imalo verovali u krivicu episkopa Artemija, događaji koji su usledili razvejali su je kao plevu koju razveje vetar. Atanasije, tvorac krilatice da „sveštene kanone možete okačiti mačku o rep“, uz pomoć šiptarskih vlasti republike Kosova nasilno je ulonio episkopa Artemija sa raško prizrenske katedre. Za episkopom je tada pošlo bezmalo dve stotine monaha i monahinja u egzil (danas oko 240), gde se i danas nalaze, rasejani po celoj Srbiji, a kosovsko metohijski manastiri, od duhovnih središta i pravih rasadnika monaštva postali su gole zidine i budući muzeji šiptarske republike.

Vučić je samo dovršio započeto. Dakle, ovakve „srčane“ ispade episkopa Tase, zbog premijerovog „verbalnog delikta“ a prećutkivanje pravog zločina u kome je Tasa bio predradnik zaista vređa inteligenciju i mi uzimamo u potpunu zaštitu integritet premijera države i funkcije koju on obavlja.

Tim pre što primećujemo da, napadajući premijera, Tasa pobira simpatije tamo gde ih za ljude njegovog kova ne može i ne sme biti- među običnim narodom Srbije.

Autor: Branislav Tutuš