U opštini Zemun nikada ne manjka zanimljivih dešavanja. To je i razumljivo – kadrovska politika naprednjačke stranke već od konstituisanja nove odborničke većine obećavala je neprekidnu zabavu.
Moramo da naglasimo da, i pored funkcije koju obavlja, vozač Aleksandra Vučića nije broj jedan u samoj opštini. Znajući za njegove kapacitete (u inteligenciju gospodina smo se uverili kada je pokazao milionsku promenu u imovinskoj karti za samo šest meseci mandata. To još uvek nije smislio kako će da objasni, pa nam nije ni dostavio odgovor, ali mi ne zaboravljamo), Aleksandar Vučić je lično tražio pogodne i dovoljno kompetentne ljude da bi mogli da ga kontrolišu i, eventualno, spreče u nekim velikim brljotinama. Uostalom, taj način funkcionisanja vlasti u Srbiji nije nepoznat- odavno znamo da svaki ministar u Vladi Republike Srbije ima kontrolora iz agencije Tonija Blera, koji je stvarni šef u ministarstvu.
Šef vozaču jeste izvesna Nataša Đukić koja obavlja funkciju načelnika opštinske uprave. Ovo je, za one koji nisu upoznati sa načinom funkcionisanja lokalne samouprave, praktično najvažnije i najoperativnije mesto u opštini. Bez simfonije sa načelnikom uprave, predsednik opštine je praktično bespomoćan u bilo kom poslu.
Zaposleni u Opštini Zemun su prestrašeni disciplinom koju je zavela načelnica uprave. Osim straha, zaposlenima u opštini su, u skladu sa preporukom Vlade Srbije, srezane plate, čak mnogo drastičnije od Vladine preporuke. Sve to ne bi bilo previše interesantno da ne postoji još jedna interesantna stvar u platama opštinskih službenika- plate su srezane ISKLJUČIVO nižim opštinskim službenicima, običnim radnicima na čijem radu, praktično, funkcioniše ceo sistem. Kod funkcionera, načelnika i ostalih „privilegovanih“ plate ne samo da nisu smanjene, već pomenuti iz meseca u mesec dobijaju stimulacije zbog „otežanih uslova rada“, te „prekovremenih sati“ kojih je, mislimo na prekovremene sate, uvek maksimalni dozvoljeni broj. Ova pojava je toliko uzela maha, da je stavka u budžetu predviđena za ove namene već neko vreme „probijena“, pa se ulazi u budžetski deficit da bi se opštinskoj eliti obezbedile dodatne apanaže na već astronomske plate.
Naravno, koliki god broj prekovremenih sati bio, šume, stanovi, kuće, njive i zgrade (navedeno u imovinskoj karti predsednika opštine, prim. aut.) se ne stiču od plate. Stiču se ili nasledstvom ili genijalnim poslovnim potezima, a mi, iako znamo da predsednik opštine nije imao od koga da nasledi toliki imetak, niti jednog momenta ne sumnjamo u njegov genijalan smisao za biznis, tako da je sledeća priča samo apstrakcija i nema za cilj da niti jednog momenta insinuira da je sve iz imovinske karte stečeno na nelegalan način. Uostalom, priču nam je ispričao visoki funkcioner i član Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Elem, Mara je zaista predivna žena. O njenoj lepoti se priča već godinama i malo je muškaraca koje njena pojava ostavlja ravnodušnim. To, svakako, nije ona vulgarna lepota koja navodi samo na telesnu požudu, već profinjena, diskretna, upravo bovarijevski fatalna za svakoga ko se usudi da je malo duže pogleda u duboke, crne oči. Mnogi su se iznenadili kada je takav dragulj pao u krilo seoskom švaleru čiji je šarm vežban na rumenim obrazima rano dovedenih snajki, ali treba znati- ćud je ženska smiješna rabota… Elem, ta ljubav je, kao i svaka ljubav sa takvom fatalnom ženom, bila i ostala burna- priča se da je rast te ljubavi direktno proporcionalan rastu brojnih stambenih zgrada. Da se ne bi desilo da, padom ljubavi, padnu i silne stambene zgrade, naišao je novi igrač, Boki, koji je obećao da će čuvati tekovinu jedne fatalne i, za sada, završene ljubavi, bez da toj tekovini zafali i jedna jedina cigla ili dozvola.
Ovu potresnu ljubavnu ispovest ispričao nam je naš već pomenuti prijatelj, naprednjak, uz obećanje da će nam doneti i nastavak.
Mi nestrpljivo čekamo.
