Na inicijativu odbornika “Složni za Zemun i Batajnicu” Danila Tvrdišića, skupština GO Zemun jednoglasno je prihvatila da se pokrene procedura oko imenovanja dve zemunske ulice imenima Miodraga Dabižića i Branka Najholda.
Ovo je verovatno prvi put za dugi niz godina da se odbornici vlasti i opozicije u zemunskoj skupštini slože oko nekog predloga – zemunskim legendama Dabižiću i Najholdu je, eto, i mrtvima pošlo za rukom da učine nešto dobro za svoj grad i ujedine razjedinjeno.
Miodrag A. Dabižić (Beograd 25.12.1922 – Zemun 30.4.2017), profesor istorije, prosvetni i muzejski radnik, posle Zemunske gimnazije (Državne muške realne gimnazije) završio je Višu pedagošku školu i studije istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od 1965. je kustos Odeljenja za istoriju Zemuna od 1521. do 1918., viši kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Zemuna. Jedan je od osnivača ZMZ, u kojem je raInteresovanja i naučno-stručni radovi Miodraga Dabižića su tematski vrlo široki i sveobuhvatni.
Pisao je o političkoj, privrednoj i istoriji kulture – bibliotekarstva, školstva, pozorišnog, crkvenog, likovnog i muzičkog života. Кao viši kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Zemuna, potom u sastavu Muzeja grada Beograda, ostvario je izuzetne rezultate i doprineo visokom ugledu te institucije kulture. Za vreme njegovog službovanja Zavičajni muzej Zemuna u Spirtinoj kući bio je najposećeniji muzej od svih u sastavu Muzeja grada Beograda.
Podržavao je razvoj likovnog života u Zemunu, od osnivanja Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna i rada likovne Galerije Stara kapetanija, čiji je počasni član. Tokom radnog veka, a potom i u penziji, nastavio je da sarađuje s Galerijom Ikar i Кlubom vazduhoplovstva i PVO. Doprineo je njegovom ugledu i identitetu i dobio je priznanje počasnog člana Saveta galerije Ikar. Jedan je od osnivača Turističkog društva Zemuna u kojem je preko pola veka doprinosio afirmisanju kulturno-istorijskih vrednosti grada, pišući vodiče i vodeći posetice po Zemunu.
Branko Najhold (Zemun, 28. februar 1947 — Zemun, 16. decembar 2016) je bio znameniti srpski autor, pisac, esejista i najpoznatiji hroničar grada Zemuna. Autor je skoro pedeset knjiga o Zemunu, na stotine kataloga kao i članaka u brojnim publikacijama, brojnih izložbi širom zemlje, osnivač Međunarodnog salona karikature i izdavačke kuće “Trag”, ostavio je neizbrisivi trag u istorijskom pamćenju srpskog naroda. Za doprinos kulturnom životu grada dobio je godišnju nagradu Zemuna 2001. godine, a za doprinos razvoju svetske karikature dobio je nagradu međunarodne organizacije karikaturista (FECO) 2006. godine.
Zemunske novine podržavaju inicijativu i uzeće učešće u njenoj medijskoj promociji.
Bravo ,evo i predlog da ulica Elija Fincija u Zemun polju bude preimenovana
Ne samo da zaslužuju ddelu imena ulica u Zemunu, već i na taj naćin produžavaju da žive njihova životna dela sa kojima su zadužili grad Zemun.
Bili su veoma jednostavni i prisni za saradnju i pomoć onima koji su želeli nešto više da saznaju o istoriji, kulturi i školstvu u Zemunu od praistorije do danas.
Imao sam tu čast da prilikom mojih istraživanja vezana za selo Bežaniju i šire, neposredno sarađujem sa obojicom. Za mene bili su žive a sada i posmrtne legende .
U potpunosti podržavam pokrenutu inicijativu o dodeli imena ulica sa njihovim imenima.
Neka počivaju u miru božjem i neka im je većna Slava i Hvala!