Poštovani čitaoče ovih naših istorijskih strana, želja nam je da Vam ispričamo priču o nama, malo zasnovanu na činjenicama kako to istorija i nalaže ali još više obojenu osećanjima i sećanjima. Ponosan si ako znaš da koreni tvoje škole potiču još iz 1932 godine kada je osnovana škola pod nazivom “Đura Jakšić” u Železničkoj koloniji, da bi 1952 godine škola dobila naziv “Gavrilo Princip” sa tek dva odeljenja.
Pravi temelji osmogodišnje škole postavljaju se 1954 godine u ulici Krajiška 34, gde smo i danas, odlukom Skupštine opštine Zemun.U to vreme najstariji razred u školi bio je šesti.
Danas redovno stižemo do osmog i teško se rastajemo sa njima. Volimo što naša razuđena i lepo oslikana školska zgrada, odiše dečijom grajom i smehom.
Kabinetska nastava omogućava nam da se starija nastava već trinaest godina odvija u prepodnevnim časovima na zadovoljstvo i učenika i nastavnika. Naša niža nastava ima svoj zaseban deo školske zgrade gde se učenici i nastavnici veoma trude da se sticanje znanja odvija u toplom i veselom ambijentu.
Naši mali đaci veoma rado gledaju pozorišne predstave koje škola organizuje u svojim salama koje još uvek nisu prave fiskulturne i svečane sale, ali mi ne marimo za to, jer važno nam je da spojimo kulturu i druženje. Druženje najviše volimo u školskom dvorištu koje je najlepše zimi kada nam se deca sankaju tokom celog dana. Za jednu školu nema većeg dara od trenutka kada prvaka dovedu prvi dan u školu baka i mama koji su takođe bili đaci naše škole.
Ali za nastavnika je najveća radost kada bivši đaci dođu sa diplomama velikih škola koje su završili. Tada znamo da smo se svi zajedno mnogo trudili i silna takmičenja koja smo osvojili ipak ostaju zalog za budućnost. “No, ipak nisu diplome ona presudna životna stvar..” Ako smo ih naučili druženju i zadovoljstvu u saznavanju novog, sve smo ih naučili i naša tanana veza nikada ne biva prekinuta.
