Miodrag A. Dabižić (Beograd 25.12.1922 – Zemun 30.4.2017), profesor istorije, prosvetni i muzejski radnik, posle Zemunske gimnazije (Državne muške realne gimnazije) završio je Višu pedagošku školu i studije istorije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od kraja novembra 1944. do 1945. učestvovao je u završnim operacijama NOV.
Posle demobilizacije predavao je u osnovnoj školi, srednjoj Trgovačkoj i Ekonomskoj školi u Zemunu. Od 1952. g. je član i sekretar Inicijativnog odbora za osnivanje Zavičajnog muzeja Zemuna (ZMZ), od 1954. Dabižić je član njegovog Upravnog odbora i spoljni saradnik. Od 1965. je kustos Odeljenja za istoriju Zemuna od 1521. do 1918., viši kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Zemuna. Jedan je od osnivača ZMZ, u kojem je radio do kraja 1987. godine.
Proučavao je istoriju Zemuna i okoline i objavio niz radova u listovima (Zemunske novine), časopisima (Godišnjak grada Beograda, Nasleđe, Glasnik SPC, Likovni život), monografijama, spomenicama i drugim publikacijama. Posebna dela: Zemun – pregled prošlosti od postanka do 1918 (1959), Osamdeset godina rada Ekonomske škole u Zemunu 1883 – 1963 (1963), Sedam milenija Zemuna (1978), Uspomene na helensku koloniju u Zemunu (1996), Od Srpske škole do OŠ Majka Jugovića (2000), Zemunski gudački kvartet 1975 – 2000 (2001).
Кao koautor: Staro jezgro Zemuna (1967), Zemunski graditelj Franja Jenč (1968), Petar Marković 1869–1952, katalog (1978). Spomenice: Zemunska biblioteka 1825-1965 (1966), Sto godina rada Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Zemunu (1971), Sto godina Ekonomske škole u Zemunu 1883-1983 (1983), Zemunska biblioteka 1825 – 1975 (1975), Zemunska bolnica 1784-1984 (1985). Monografije: Znamenitosti i lepote Srbije (1965), Znamenitosti i lepote Vojvodine (1968), Zemun (1987). Zbornici: Beogradska tvrđava u prošlosti, sadšnjosti i budućnosti (SANU 1988), Stvaralaštvo Dimitrija Davidovića (UDNS 1989) i dr. Posle dugogodišnjeg istraživanja 2015. godine objavio je značajnu i opsežnu monografiju Zemunsko groblje u izdanju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, u kojoj je prikazao tri konfesionalna groblja, predstavljajući stručnoj i široj javnosti istoriju jednog grada, njegovog razvoja i trajanja.
Interesovanja i naučno-stručni radovi Miodraga Dabižića su tematski vrlo široki i sveobuhvatni. Pisao je o političkoj, privrednoj i istoriji kulture – bibliotekarstva, školstva, pozorišnog, crkvenog, likovnog i muzičkog života. Кao viši kustos i upravnik Zavičajnog muzeja Zemuna, potom u sastavu Muzeja grada Beograda, ostvario je izuzetne rezultate i doprineo visokom ugledu te institucije kulture. Za vreme njegovog službovanja Zavičajni muzej Zemuna u Spirtinoj kući bio je najposećeniji muzej od svih u sastavu Muzeja grada Beograda.
Podržavao je razvoj likovnog života u Zemunu, od osnivanja Društva likovnih i primenjenih umetnika Zemuna i rada likovne Galerije Stara kapetanija, čiji je počasni član. Tokom radnog veka, a potom i u penziji, nastavio je da sarađuje s Galerijom Ikar i Кlubom vazduhoplovstva i PVO. Doprineo je njegovom ugledu i identitetu i dobio je priznanje počasnog člana Saveta galerije Ikar. Jedan je od osnivača Turističkog društva Zemuna u kojem je preko pola veka doprinosio afirmisanju kulturno-istorijskih vrednosti grada, pišući vodiče i vodeći posetice po Zemunu.
