Članica GO pokreta „Dosta je bilo“ Tatjana Macura sasvim slučajno je otkrila da se opština Zemun pretvorila u „kol centar“ Srpske napredne stranke.
Njen tekst prenosimo u celosti.
„Sa naprednjacima, jedno je sigurno, nikad nije dosadno. Ovo je priča o tome kako se jedan dosadan posao skupljanja papira za izbore pretvorio u iznenađenje, korak po korak otkrivala sam mikro okupaciju ili kako je opštinska zgrada i sve što u njoj postoji postala izborni štab.
Nakon što sam izvadila dva od potrebna tri dokumenta za predaju liste kandidata za izlazak na republičke i lokalne izbore, morala sam da se vratim u opštinu Zemun kako bih izvadila i treći dokument, koji prilikom prvog dolaska nisam dobila. Treći dokument je potvrda o upisu u birački spisak.
Radno vreme šalterske službenice koja mi je izdala prva dva dokumenta beše završeno, pa sam pomoć morala da potražim u nekoj od opštinskih kancelarija. Ne shvatajući do kraja moj zahtev, jedini overitelj iz šalter sale me je uputio na portira, a portir dalje na prvi sprat gde je, kako kaže, „kol centar“.
Čitava zgrada je delovala prazno dok se nisam našla u hodniku prvog sprata gde su prostorije sa rednim brojem 19, 20, 21… Šetajući hodnikom i pokušavajći da rešim svoj problem, zastadoh pred kancelarijom broj 19, gde je sedela žena srednjih godina i razgovarala telefonom. Nisam želela da je prekidam, pa sam sačekala ispred kancelarije da završi razgovor.
Iz kancelarije se čulo sledeće: „Dobar dan. Pozivam vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke po preporuci …(pa reče ime koje nisam zapamtila). Zanima me da li ste ostali pri odluci da ćete svoj glas dati Aleksandru Vučiću?“
Zatim se čulo lupanje slušalice…pretpostavljam da odgovor nije bio zadovoljavajući i da je sagovornik možda bio revoltiran.
Pokucam i uđem u kancelariju uz objašnjenje šta mi je potrebno. Gospođa nije mogla da mi pomogne te me je uputila na kancelariju broj 21 i reče da tamo ima mnogo više ljudi.
Vrata kancelarije broj 21 su dvokrilna, pa sam onako laički zaključila da je ta kancelarija veća od prethodne u kojoj sam bila. Pokucala sam. Čuo se žamor, ali nikakve reakcije na moje kucanje nije bilo, pa sam ušla u prostoriju.
U prostoriji koja je zaista velika za jednu običnu kancelariju sedelo je desetak ljudi, većina je razgovarala telefonom i takoreći šablonski govorila:‚‚Dobar dan. Pozivamo vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke. Možete li nam reći da li ćete pružiti podršku Aleksandru Vučiću.“Na stolu su bili odštampani spiskovi ljudi izvučeni iz neke eksel tabele.
Obratila mi se jedna mlađa žena: „Kako možemo da Vam pomognemo?“
Objasnila sam joj koji mi je dokument potreban, da u šalter sali sedi samo jedan overitelj koji mi je rekao da ne može da mi pomogne i da me je uputio na portira, a portir na njih. Iako mi je još kod prve kancelarije bilo jasno o čemu se radi, ono što mi je ta mlada žena rekla još me je više iznenadilo: „Mi nismo zaposleni u opštini i ne možemo vam pomoći sad.“
A o čemu se radi? To je samo minijaturna slika velike okupacije pod kojom je cela Srbija, njena Vlada i sve institucije, osim onih čiji se predstavnici razvlače po Vučićevim blatoidima jer odolevaju nasilnom pretvaranju u kol centar naprednjaka.
Izbori su jedini efikasan način da raskinemo naprednjačku okupaciju, da Srbija prestane da bude zombijevski kol centar Aleksandra Vučića. Pokret Dosta je bilo jedini daje garanciju da ni Zemun, ni Srbija neće biti nikada pretvoreni u ovakav kafkijanski izborni štab.“
(Izvor: Dosta je bilo/autor: Tatjana Macura)
U moru mnogobrojnih zloupotreba zemunskih opštinara nište nije ni čudno što su prostorije Opštinskog veća pretvorene u naprednjački kol centar. Tako rade “ljudi” bez trunke morala, bez griže savesti koji o trošku Zemunaca iskazuju svoje slepo idelopklonstvo svom vernom vodji ne poznavajući granice svoje licemerne gramzivosti i bahatosti. Za to su stručni i sposobni, da oplačkaju i ovo malo sirotinje što je u narodu ostalo zarad lične koristi a i koristi stranke jer osećaju da im je kraj blizu, da im se primiče vreme kada će izgubti svoje privilegovane fotelje. I zato udri po narodu, a ti narode ćuti i trpi. A šta ćemo sa njihovim sponzorima, sa nasilničkim ponašanjem istih,sa obećanom materijalnom dobicima u vidu raznih poslova, nekretnina, nezakoitog korišćenja, u privatne svrhe, javnog zemljišta? Nadam se da će posle ovih izbora na čelo Zemuna doći garnitura ljudi koja će biti voljna, biti u stanju da se obračuna sa novim zemunskim klanom koji se zove “zemunski sns”, sa ljudima skuplenih s koca i konopca od zla oca i gore matere.
To su aktivisti koji za SNS rade popodne i koriste opštinske praistorije u stranačke svrhe. A šta je sa zaposlenima koji po nalogu Nataše Đukić u toku radnog vremena idu u kol centar da rade za stranku. To znači da kolege koji nisu članovi stranke moraju da odrađuju i njihov posao za istu ili manju platu i da građani iz budžeta plaćaju aktiviste koji telefonom uznemiravaju građane. Ne znam kad će već neko stisnuti petlju i tužiti Đukićku za mobing.
Nit’manje žene, nit’ većeg naciste i namćora… Svoje komplekse vezane za neprimetnu i neprijatnu pojavu koju nadoknađuje vrtoglavim štiklama i providnim suknjama, leči preko grbače zaposlenih!
To se radi vec unazad nekoliko godina od kako je SNS na vlasti u Zemunu….
Dovoljno je pogledati racune unazad kada su bili neki izbori….