JEGULJA
Jedna od riba koja je nekada bila česta pojava u našim vodama jeste jegulja. Međutim, izgradnjom brane Đerdap, jegulje više ne mogu da doplivaju do Zemuna iz dalekog Crnog mora gde se mreste.
Možda bi ona mogla da bude simbol Zemuna, možda bi se ovim gestom učinilo nešto na zaštiti nekih vrsta životinja od izumiranja delovanjem čoveka. Ova riba zmijolikog tela donešena je krajem devetnaestog veka sa severa Evrope od strane ljubitelja ribolova i poribljena u toku Dunava kroz Rumuniju. Danas je prava retkost upecati jegulju u blizini našeg grada.
Ona se hrani noću, ali nije retkost da je ulovljena u toku dana i to na mamac koji namenjen nekoj drugoj ribi. Može se reći da je svaštojed. Obično mamac sa udicom proguta halapljivo, tako da je veliki problem izvaditi udicu, pogotovo ako je upecana bez namere da bude vraćena u vodu. Kao hrana, ova riba treba da bude dobro skuvana, jer sirova može biti opasna za zdravlje čoveka.
KEČIGA
Ova riba je jedina iz porodice jesetri koja ceo svoj život provede u reci, za razliku od svojih srodnica koje period mresta provode u moru, a žive u reci.
To je razlog zašto je kečiga opstala u blizini Zemuna. Ostale srodne vrste su izgradnjom brane Đerdap sprečene da iz mora stignu do Zemuna. Kečiga je jedina riba naših voda koja u svom telu nema kost, već isključivo hrskavicu.
Od krljušti ima jedan niz na leđima koji se proteže od glave ka repu, kao i nekoliko manjih bočnih nizova krljušti od hrskavog materijala.
Veoma je popularna i tražena na meniju svih kuhinja. Cena kečige na zemunskoj pijaci dostiže veću cenu u odnosu na cene druge ribe. Zato je na toj istoj pijaci ima sve manje, i to ispod svake dozvoljene mere. Zato bi zakone o zaštiti ove vrste trebalo pooštriti i sprovoditi.
Na njenu sreću živi u najdubljim delovima Dunava i teže je uloviti. Kečiga ima žuto meso i teško je uloviti na bilo koji mamac jer svoju hranu prebira na muljevitom dnu. Događalo se da je upecana na tanku crvenu glistu, ali verovatno kao izraz slučajnosti, a ne kao izraz namere. Može da naraste do metra i desetak kilograma. Kečigu treba zaštiti od daljeg istrebljivanja.
BABUŠKA I ZLATNI KARAŠ
Ribari se rado sećaju starih dana i prepričavaju doživljaje sa vode ali za babušku tvrde da je tek poslednjih decenija prisutna i da je odnekud doneta. Pretpostavljaju iz Kine. Takođe, smatra se melezom, kombinacijom donete ribe sa domaćim šaranskim vrstama. Sve babuške su navodno ženke, a mužjaci su ostale vrste. Veoma je prilagodljiva svim uslovima, a najviše voli spore i tople vode sa puno trave. Reklo bi se da je barska ili kanalska riba. Ove godine(2009) je donet zakon kojim je zabranjeno vraćati već ulovljenu ili upecanu babušku.
Zlatni karaš je riba naših voda koja je izgleda platila najveći ceh razmnožavanja babuške.
Danas je retko videti zlatnog karaša i ne pamti se kada je neko upecao ovu ribu sa zemunske obale. Zaštićena je zakonom i najstrože je zabranjeno izlovljavanje ove vrste.
Ukoliko uopšte neko dođe do ovih primeraka treba ih vratiti u vodu.
Slične je boje kao šaran, s tim što je sitniji i ne uspeva u veštačkim uslovima. Razlikuje se od babuške po tome što je manji i uvek zlatne boje krljušti a najčešće se sreće u plavnom i barskom delu dunavskog vodotoka.
Babuška može da naraste preko kilograma težine,a s obzirom da se svakog dana javljaju pecaroši koji tvrde da su upecali i znatno veće od kilograma, izgleda da babuška još uvek nije dostigla svoj maksimalni domet.
DEVERIKA
Smatra se starim stanovnikom Dunava i ovog dela Evrope.
Može se naći u gotovo svim većim rekama Srbije. Pripada šaranskom rodu. Često je zovu belom ribom. Ima puno sitnih kostiju i zato se izbegava u ishrani.
Može da naraste nekoliko kilograma. Zemunski pecaroši i ribari često imaju deveriku kao svoj ulov. Sportski ribolovci pecaju ovu ribu uspešno sa obale i iz čamca, na hleb, kuvano žito, crviće i gliste. Kao i ostala šaranska riba mresti se u proleće pred samo leto.
CRVENPERKA I BODORKA
Ove dve vrste su veoma bliski rođaci. Svrstavaju se u belu ribu iako su iz plemenitog šaranskog roda.
Bodorka ima crvenu tačku u oku i peraja koja su narandžasto žućkasta, dok je rođaka crvenperka sa crvenim perajima.
Bodorka je češće u rekama, dok se crvenperka lovi u barama, kanalima i plavnom području sa mirnijim tokom.
Hrane se kao i ostale ribe ove vrste žitaricama, glistama i crvićima.
MRENA
Spada u grupu bele ribe sa puno sitnih kostiju i sa ikrom koju po nekim pričama ribara treba izbegavati u ishrani.
Ovo je jedna od retkih riba čija ikra može izazvati rovanje ljudi. Zato se može nazvati pravom sportskom poslasticom.
Njena staništa su u protočnim vodama, često na prelivima i brzacima sa šljunkovitim dnom. Hrani se svim i svačim.
Na udicu možete staviti punomasni sir, glistu, rovca crviće ili bilo šta od žitarica, efekat može biti isti.
Kod Zemuna je najčešće u centralnom delu reke, na samom dnu i plovnom delu Dunava.
Ima karakteristična dva para brkova na gornjoj usni i duguljasto telo prekriveno krljušću.
BUCOV
Ova riba se često može primetiti uz zemunsku obalu. Iako je iz porodice šaranskih riba spada u grabljivice koje se hrane drugim ribama i u periodu ishrane dolaze do same obale gde jure mlađ i sitnije vrste riba.
Na potezu od hotela „Jugoslavija“, pa sve do Široke staze kada vidite pljuskanje vode i sitnu ribu kako pršti i iskače iz vode, znajte da je bucov krenuo na ručak. Bucov se najčešće pojavljuje između splavova koji svoj organski otpad puštaju u Dunav, a riblja mlađ se tu skuplja zbog hrane u najvećem broju.
Zanimljiv je za sve sportske ribolovce koji ga najuspešnije love na sisteme sa varalicama.
Nije dobar za ishranu jer ima puno sitnih kostiju, ali ne zaboravite sportski duh i uživaćete u njegovom društvu.
BROTFIŠ
Ova riba naseljava ceo ok Dunava. Nije ga lako videti i uhvatiti, ali se peca ao i niz drugih takozvanih belih riba, na žitarice, crve, gliste. Moguće ga je uloviti na varalicu i to malu ilikonsku koja imitira riblju mlađ.
Meso brotfiša je žućkasto, i što bi rekli „braškasto“. Intetresantan je za sportske ribolovce, ali ne i za ishranu zbog bezbroj sitnih kostiju.
Na mestima prihrane, štapovima takmičarcima je moguće upecati pored ostale bele ribe i ovu vrstu. Zemun ima nekoliko kanalizacionih ispusta i puno splavova koji svoje otpade bacaju u Dunav.
Ko nije mnogo gadljiv na jato brotfiša može naleteti baš tu kod ispusta, kod takozvane „Hidrobaze“ zatim kod „Goveđeg broda“ itd.
ŠARAN
Odakle da počne priča o ovom dunavskom kolosu? Veličina u metrima i kilogramima je poslednja kolosalna karakteristika ovog velikana među ribljim i životinjskim svetom o kojoj treba govoriti. Retke su životinje koje su obožavane i poštovane kao šaran.
Postoji bezbroj sportskih društava kod nas i u svetu koji se nazivaju „Šaran“, odnosno „Carp“. Postoji takmičenje sportskih ribolovaca u pecanju ove plemenite ribe. „Uhvati i pusti“ je akcija koja je aktuelna kod nas i svetu.
Šaran je tradicionalno i zemunska omiljena riba koja na žalost sve ređe stiže u priobalje Zemuna.
Sve se ređe čuje da je neko ulovio šarana pecajući sa naše obale. Hrani se na prvom mestu kukuruzom i prerađevinama od kukuruza. Može da dođe na bilo koji drugi mamac od žitarica do mesnatih ponuda. Meso mu je veoma ukusno i zato je poželjan za ručak pa makar bio iz ribnjaka tovljen kao prase.
Može da naraste nekoliko desetina kilograma i preko metra dužine. Ima vretenasti izgled, zlatnu krljušt i svojim izgledom opčinjava, isto kao i ukusom. Šarani sa krljuštima smatraju se divljacima, dok je šaran bez krljušti uglavnom tovljeni iz ribnjaka. Dva karakteristična brka, po jedan sa svake strane daju mu ozbiljnost i mudrost da bude oprezan i izbegne ribarsku mrežu i udice. Šaran ima po neku sitnu kost, tako da treba biti oprezan prilikom ishrane..
CVERGLAN I SUNČICA
Iako se fizički razlikuju ove dve riblje vrste imaju niz istih zajedničkih karakteristika. Obe su donete iz Amerike. Obe za ishranu najviše vole tuđu ikru i mlađ dok svoju brižljivo čuvaju. Cverglan se još naziva minijaturnim somom zato što ima sličan izgled ali je značajna razlika u veličini.
Sunčica je šarena, različitih boja i na prvi pogled je predivna riba. Ako ih upecate, nemojte ih vraćati jer one su štetočine za akvatorijum koji se nalazi u našem okruženju.
Zakonodavac je od ove 2009. godine doneo zakon sa kojim se zabranjuje vraćanje ove ribe u vodu.
Najviše ih ima u plavnom i barskom delu a mogu se upecati na sve mamke od kojih treba istaći glistu kao najomiljeniju.
TOLSTOLOBIK
Tolstolobik je donet iz Kine u Evropu, kažu iz reke koja se zove Amur. Poznate su dve vrste: beli i sivi. Može se gajiti u ribnjacima. Hrani se biljkama ili „fitoplaktonima“(alge i jednoćeliski organizmi).
Veoma je interesantan zato što brzo raste i dostiže veliku kilažu.
Veoma je blizak ribi koja se zove amur i kažu da žive blizu jedan drugom.
Naseljava sve vrste voda i često se nađe u mrežama zemunskih ribara. Koristi se u ishrani i ovo je jedna od najeftinijih riba u našim ribarnicama.
PEŠ
Ova riba se sreće pored same obale i to celom dužinom zemunskog keja. Novi deo obalo utvrde je nasut velikim kamenom, a iza svakog kamena se nađe po jedan mali peš. Naraste do desetak santimetara.
Nije interesantan za ishranu, tako da nije bio meta izlovljavanja.
Ribolovci ga koriste kao mamac za krupne grabljivice.
Može se lako upecati uz pomoć malog i jednostavnog štapa koji i deca mogu da koriste. Jedan crvić na maloj udici je sasvim dovoljno da bi se upecao.
Ove ribice ima dovoljno i ako imate malu decu preporučujem da slobodno popodne provedete pored reke i to u delu nove obaloutvrde, gde će i najmlađi moći da se zabavljaju pecajući ovu ribu, koju možete i da vratite u vodu kad je upecate.
GRGEČ
Ova riba raste do petnaestak santimetara.
Veoma je grabljiva i lovi sve što se kreće, a manje je od njega.
Pazite se, ima ozbiljne bodlje i zbog toga ne preporučujem da ovu ribu često pecate i skidate sa udice.
Boja ove ribice je mešavina zelenkaste i crvenkastih pruga. Može da se stavi u čorbu, ali ako uzmemo sve u obzir, bolje je da ovu ribu zaobiđete ako možete.
BANDAR
Kažu da je iz iste porodice grgeča, a jedina razlika je u veličini.
Bandar naraste do pola kilograma i nekih tridesetak santimetara.
Ova riba je interesantnija za ishranu i izlo strane obale, preko puta kajak kluba, postojala jedna vrba sa dugim korenjempola u Dunavu pola na obali.
Mnogi su u čkaljama ove vrbe izlovili puno bandara.
Danas je ta obala Crvenke izgrađena, nasuta betonom i umesto drvenih sojenica ima kuće, cigle, gvožđe ali na žalost bandara tu više nema. Može se upecati na malu ribicu, glistu ili veštačku varalicu.
SMUĐ
Ova riba ne trpi zatvorene vodene sisteme i zato je nema u ribnjacima ili kontrolisanim uzgajalištima.
Mnogi su pokušavali da je veštački uzgajaju, ali nisu imali uspeha. Prvoklasno meso je razlog za veliku popularnost ove ribe.
Ima oštra peraja i srednju kičmenu kost, ali sitnih kostiju nema, što joj znatno podiže cenu. Može da naraste do jednog metra i do nekoliko kilograma.
Uz zemunsku obalu može se sresti celom dužinom i može se uočiti u vreme ishrane kako juri sitniju ribu, jer se hrani isključivo ribom.
Preko celog dana je negde u rupama, kamenjarima ili granju. Zbog velikog izlovljavanja ova riba je podložna strogim pravilima i lovostajem za vreme mresta. Može se upecati na živu ribicu zakačenu za udicu ili na varalicu od silikona.
ŠTUKA
Sportskim ribolovcima je ova riba najinteresantnija i nalazi se na prvom mestu najzanimljivijih riba koje se love u zemunskom priobalju.
Često se mogu videti ribolovci sa štapovima za varaličaranje kako obilaze obalu uzduž i popreko ne bi li prevarili ovu čuvenu grabljivicu sa sedamstotina zuba.
Hrani se isključivo manjim ribama, a ako joj manji rođak dođe na tacnu neće se ustručavati da ga smaže.
Deo zemunskog keja gde se okreću gradski autobusi je karakterističan po tome što je taj deo obale u dužini od desetak metara stalo popunjen pecarošima koji love štuku na dubinske sisteme sa živim mamcem.
U tom potezu je dubina pri samoj obali malo veća od dva metra i tok je miran bez brzaka.
Ovo mesto najverovatnije odgovara ovoj vrsti i pored stalnog izlovljavanja uvek je ima na ovom mestu. Može da naraste preko metra i deset kilograma ali takva se u našem priobalju ne viđa jer često su izlovljene, a da nisu dostigle dozvoljenu meru za izlovljavanje.
SOM
Najveća riba koja se može još uvek sresti u vodama blizu Zemuna je som. Može da naraste preko sto kilograma i dva metra. Teško ga je upecati sportskim priborom, jer živi u dubini i malo dalje od obale.
Hrani se čim stigne i šta dohvati. Zbog toga ga često zovu „rečnom svinjom“. Popularan je u ishrani, jer nema sitnih kostiju i meso mu je veoma ukusno. Boja leđa je paleta tamno zelenih nijansi, dok je stomak beo.
Ima veoma duge i karakteristične brkove sa kojima namami sitnu ribu dok lenjo leži na dnu.
Veoma je radoznao i zato mu daju epitet da je glup. Čim čuje neku buku kreće da vidi šta je to.
Zato je sistem pecanja na bućku veoma popularan. Ribari iz čamca proizvode karakterističan zvuk uz pomoć drvenog alata da bi privukli pažnju soma koji će se podići na površinu gde ga čeka ukusni koktel od školjke, crne gliste, pijavice ili žive ribice.
KAUGLER, KEDER…
Domaćin zemunske obale je mala ribica koja može da naraste do desetak santimetara. Belo srebrne boje duguljastog tela stavljan je u niz srodnih vrsta bele ribe. Ova riba je svima postala prepoznatljiva kao keder.
Sportski ribolovci koji pecaju grabljivice umeju da nazovu svaku malu ribu koju stavljaju kao mamak ovim imenom zato što se po uzoru na nju stavljaju na udicu i ostale vrste.
Keder je omiljen u ishrani svih dunavskih grabljivica kao što su: štuka, smuđ, bucov, som i još po neka vrsta šarolikog opusa u ishrani. Može se koristiti i u ljudskoj ishrani.
Ukoliko se odlučite za girice ili papaline koje dolaze smrznute sa dalekih mora, a kod nas u prodavnicama više puta odmrzavane i zamrzavane, morate znati da je naš domaći keder mnogo ukusniji i kao svež uvek prihvatljiviji.
Pristup obali u Zemunu je otežan zbog niza splavova i marina.
Bezbroj vezova i sajli predstavlja opasnost za one koji prilaze vodi, tako da je ostalo malo mesta gde se može bezbedno prići vodi. Možda će keder jednog dana i simbolično dobiti mesto u Zemunu koje zaslužuje.
Dunav
Teško bi bilo Dunavu bez Zemuna. Zato je Dunav međunarodna reka druga po veličini u Evropi. Izvire ispod Švarcvalda i dugačak je 2860 km. Više puta je Dunav grlio svojim talasima Zemun, a građani su to nazivali poplavom. Najveći izliv ljubavi prema Zemunu, Dunav je pokazao 1981. godine, a najsvežije sećanje nam je iz 2006. godine.
Posle ove poplave sve životinje su napustile Ratno ostrvo i na svu sreću vrlo brzo su se vratile. Ratno ostrvo Dunav je sam napravio nanoseći pesak i mulj, a ostrvo se beleži na gravirama negde od petnaestog veka. Više puta je Dunav spajao Sremsku i Banatsku.
Debljina leda je jednom čak bila 60 santimetara. Prelazilo se i kolskim kolima preko.
Jednom se povukao da se peške išlo na Lido. Širina Dunava kod Zemuna je otprilike 400 metara. LJubitelji Dunava svake godine proslavljaju početak i kraj letnje sezone. Od kada se brana na Dunavu kod Kladova napravila, u Zemunu nema više kapitalnih moruna teških nekolioko stotina kilograma, ali nema ni jegulje, ribe koje se mreste u reci, a žive u moru.
Ima svih ostalih rečnih riba na zadovoljstvo svih Zemunaca. Vodostaj kod Zemuna u velikoj je zavisnosti od brane na Đerdapu.
Dugačak i lep kej sa drvoredima sa obe strane i puno smeća i plastičnih flaša na samoj obali. Svakodnevno se na obali može sresti veliki broj pecaroša, ribara, šetača a sve češće i više turista iz dela grada koji je pored Zemuna. Blago Dunavu pored nas Zemunaca.
