Zemunski knjižar Stanko Kovačić (35) završio je studije bibliotekarstva sa prosečnom ocenom 9,15, ali ga, umesto u biblioteci ili knjižari, možete videti kako prodaje literaturu – na ulici.
– Ljudi misle da sam počeo da prodajem knjige na tezgi jer nisam mogao da nađem posao u struci. Situacija je zapravo obrnuta: prvo sam počeo da radim, a tek onda upisao studije – počinje priču Stanko Kovačić.
Plavo-zelenoj tezgi u jednoj od najlepših zemunskih ulica prethodile su brojne širom grada, baš kao što je Filološkom fakultetu prethodio Pravni.
– Kao zaljubljenik u umetnost, bio sam student kojeg je više zanimala muzika, a trebao mi je novac za nove žice. Počeo sam da radim za nekog čoveka koji je u Knezu prodavao knjige, a onda sam vremenom shvatio da to mogu i sam. Usledila je selidba u Zemun, kao i nagovor mog društva da upišem Filološki, jer na njemu postoji smer „po mojoj meri” – priča diplomirani bibiliotekar.
Kako kaže, na studijama mu je dosta značilo što je već bio načitan, a znanja stečena na fakultetu pomogla su mu i da unapredi posao. Ljubav prema knjigama i posvećenost njima prepoznaju i studenti, pesnici i profesori, koji neretko dolaze iz svih delova grada.
– Zavoleo sam to što imam priliku da sačuvam knjigu i omogućim da dođe da osobe kojoj će to značiti. Kada ljudi, iz različitih razloga, od selidbe do nasledstva, shvate da im stare knjige, koje su štampane u malim tiražima, više ne trebaju, ja ih otkupljujem i brinem o njima dok ih neko drugi ne potraži. To je neki način da se one spasu od propasti.
Iako je rad na ulici nestalan i nestabilan, a često zavisi i od vremenskih prilika, Stanko ističe da uživa u svim njegovim lepotama.
– Dok sam studirao imao sam želju da radim u biblioteci, išao sam na konkurse, a jedno vreme sam radio kancelarijski posao. Međutim, ulica mi se uvukla pod kožu, jer dozvoljava slobodniji stil života, nema radnog vremena, gazde – nabraja on.
Upravo njegovo radno mesto u samom jezgru Zemuna, za koje kaže da je kao nacrtano za prodaju knjiga, omogućilo mu je brojna poznanstva.
– Dva kuma koja sam krstio upoznao sam upravo prodavajući knjige. Oduševim se tako i kada vidim da mi u ovo vreme kada svi pričaju kako je današnja omladina neobrazovana, priđu srednjoškolci ili čak osnovci raspitujući se za neke ozbiljne naslove – kaže on.
Već dve godine čita i knjige o roditeljstvu.
– To je još jedna od lepota ovog posla, što Olga i Dimitrije, moja žena i sin, kad god idu u šetnju mogu da me obiđu dok radim – zaključuje Stanko.
NUDI ONO ŠTO PUBLIKA TRAŽI
Dela koja se mogu naći na ovoj tezgi u bojama Zemuna, predstavljaju kompromis između popularne književnosti i klasika koji ne zastarevaju.
– Upravo tome me je fakultet naučio, da nije na bibliotekaru da daje svoj sud o ukusu čitalaca, već da obezbedi ono što publika traži – priča Stanko.
Izvor: Blic
Dok predsednik opstine Matic i njegov debeli drug Gasa Kovacevic kradu i otimaju, posteni ljudi sa zavrsenim fakultetima rade na ulici i bore se da prezive.
Obadva gospodina ne smiju da se pojave u svom naselju pa prodaju maglu i prosto receno lazu po Busijama uz svoju potcinjenu gospodju Divnu a da su lopovi to je sigurno tacno.
A što prozivate zemunske PARADIPLOMCE, kad jedva da sriču slova dok čitaju novine? Jes da su kupili diplome al pamet ne mogu da kupe. A ni obraz.