Blic je juče objavio vest o nacrtu Zakona o finansiranju lokalne samouprave. Za sada, iako je nacrt u fazi javne rasprave – nije ga moguće pronaći u online verziji. Ono što sam uspeo da pronađem kao komentar zakona jeste izjava generalnog sekretara SKGO-a. Kako je on izjavio za Blic, u nacrtu Zakona se predviđaju rešenja kojima će se smanjiti izvorni i ustupljeni prihodi jedinica lokalnih samouprava (JLS).
Kako je navedemo: „Ukidaju se pojedine takse, a umanjuju se i sredstva koja smo dobijali od poreza na zarade. Do sada su lokalne samouprave zadržavale 80 odsto tih sredstava, a ubuduće će kako to predviđa Nacrt zakona to biti samo 50 odsto. Ono što je opasno je što se smanjuju upravo oni prihodi koji su bili sigurni.”
Šta je bitno da znamo o finansiranju lokalnih samouprava?
Jedinice lokalne samouprave (JLS) se finansiraju kroz izvorne prihode i prenete prihode sa višeg nivoa vlasti. Preneti prihodi su ustupljeni prihodi i transferi.
Izvorni prihodi su porezi, takse i naknade čiju osnovicu i stopu utvrđuju JLS.
Ustupljeni prihodi su porezi i naknade, čije osnovice i stope utvrđuje država, a sam prihod se deli između države i JLS, tj. prihod ostvaren na teritoriji lokalne samouprave, ustupa se u celini ili delimično toj lokalnoj samoupravi. Ustupljeni prihodi mogu biti od poreza (na prihod, na nasledstvo itd.) ili od naknada (na korišćenje motornih vozila, za zagađivanje životne sredine itd).
Pojedinačno najznačajniji ustupljeni prihod lokalnih samouprava, i ne samo ustupljeni već ubedljivo najznačajniji prihod jeste porez na zarade koji se plaća prema mestu prebavilišta zaposlenog. Svim lokalnim samoupravama, osim Grada Beograda, pripada 80% od tako naplaćenog poreza na zarade na njihovoj teritoriji dok preostalih 20% pripada budžetu Republike. Samo u Gradu Beogradu, ovaj udeo iznosi 70% naplaćenog poreza. Osim toga, jako je važno napomenuti da prihod od poreza na dohodak građana učestvuje sa između 22,1% i 29% u ukupnim prihodima JLS.
Takođe, JLS pripadaju i transferi iz budžeta Republike koji mogu biti nenamenski i namenski koji se koristi za finansiranje određenih funkcija.
Kako procentualno izgleda zastupljenost kojih prihoda u budžetima JLS? (podaci 2007. – 2010.; situacija je slična i u prethodnim godinama).
Osim smanjenja izvornih i ustupljenih prihoda, nacrt Zakona predviđa kako Blic prenosi – 24,1 milijarde dinaća veće transfere ka lokalnim samoupravama. Kada se radi o transferima, bitno je navesti da se u Srbiji transferi gotovo po pravilu obavljaju prema političkoj liniji. U istraživanju Centra za primenjenje studije su upoređeni transferi po više linija na više primera, ali je najupečatljive poređenje Čačka (grada koji je tada imao drugačiju partijsku vlast od republičke) i Jagodine (lider Jedinstvene Srbije je tada bio ključni igrač u formiranju republičke Vlade). Pogledajte samo neke od transfera:
Iz prethodnih tabela se dosta toga može zaključiti o transferima. Da bi lokalne samouprave mogle da funkcionišu i da imaju samostalnost, neophodno je da imaju visoke izvorne prihode i da što manje zavise od republičkih vlasti.
Smanjenje izvornih prihoda, kao i promena procentualne podele ključnog ustupljenog prihoda (poreza na dohodak, koji je učestvovao u prihodima JLS sa između 22 i 30% udela) sa 80% u korist JLS na 50%, kao i povećanje transfera od strane republike ima samo jedan cilj – a to je da dodatno uruši autonomiju i samostalnost lokalnih samouprava i da pojača zavisnost od republičkih vlasti. Ukoliko se Zakon o finansiranju lokalne samouprave usvoji sa takvim odredbama, to nije ništa drugo nego ubijanje lokalne demokratije u Srbiji.
Autor: Boban Stojanović – Doktorand i saradnik u nastavi na FPN-u, istraživač, osnivač @nvoGAJP
