BOMBARDOVANJE Srbije počelo je nešto pre 20 časova 24. marta 1999. godine.
Zemun nije pošteđen. Vojni aerodrom Batajnica bio je prva meta NATO bombardera.
Prve večeri najviše NATO projektila palo je na sisteme osmatranja i izviđanja Vojske Jugoslavije sa zadatkom da se onesposobi komandovanje, spreči organizovanje teritorijalne odbrane i onemogući praćenje i sprečavanje NATO avijacije da deluje po ostalim ciljevima.
Najviše projektila, po izjavama komande NATO, prvih večeri stizalo je sa brodova američke mornarice, koji su stacionirani u Sredozemnom i Jadranskom moru. Projektili nazvani „tomahavk“ su već prve prolećne večeri padali na Zemun, a mnogi građani Zemuna i Batajnice su lično videli više raketa kako idu ka Batajničkom aerodromu, prateći prugu i na maloj visini.
Inače, jedna od karakteristika ove rakete je mala brzina letenja, nisko iznad zemlje i traganje za mapiranim ciljevima. Aerodrom u Batajnici je po broju projektila verovatno najčešći cilj raketa „tomahavk“, ali i NATO avijacije. Protiv-vazdušna odbrana je bila postavljena na obodima aerodroma, a sam aerodrom sa tehnikom iseljen neposredno pred bombardovanje.
Protivvazdušna odbrana aerodroma se već prve večeri pokazala kao spretna, hrabra i dobro obučena da se suprotstavi znatno moćnijem neprijatelju. Rakete ‘’tomahavk’’ su pred pronalaženje zadatih ciljeva usporavale, a vrh bi dobijao karakterističnu crvenu boju, šta bi hrabroj i slabije naoružanoj odbrani davalo velike šanse za obaranje ovih raketa.
Nekoliko sledećih dana je protivvazdušna odbrana oborila više projektila ‘’tomahavk’’. Međutim, u sledećim fazama bombardovanja ispostavilo se da je izlišno sprečavati projektile koji padaju na napušten aerodrom i okolne Zgrada hotela „Jugoslavija” njive tako da je znatno brojnija alijansa od devetnaest država uspela da ošteti pistu i nekoliko aerodromskih objekata sa fabrikom „Moma Stanojlović“ pored samog aerodroma.
Zgrada hotela „Jugoslavija” Vojska Srbije je bila naoružana raketama ruske proizvodnje, koje nisu bile zadnja reč tehnnologije, već ranijih generacija, a najjače protivvazdušno oružje je bilo u okviru raketnih diviziona, sistem pod nazivom „neva“.
Ovakav divizion su pratila PVO odeljenja sa protivvazdušnim topovima malog dometa. Međutim, za borbu protiv ‘’tomahavk’’ raketa su se ovi topovi pokazali kao uspešni, kao i ručni bacači tipa ‘’zolja’’ i ‘’osa’’. Raketni divizion koji je bio stacioniran na aerodromu Batajnica je prebačen u okruženje, pod sistemom komande „odbrane Beograda“ i kao ostali raketni divizioni često je premeštan sa mesta na mesto. Zemunski raketni divizioni su pred bombardovanje imali bazu u kasarni Jakovo, a s početkom bombardovanja su imali ratni raspored širom Beograda.
Svi zemunski raketni divizioni trpeli su veliku materijalnu štetu, ali, na sreću, bez ljudskih žrtava. Najznačajniji uspeh je postigao raketni divizion pod komandom Danijela Zoltana, obarajući jedan od nevidljivih aviona iz arsenala američke avijacije. Mora se naglasiti da je celokupan rezervni sastav u ovim raketnim divizionima bio sastavljen od rezervista iz Zemuna i da su se svi pokazali u dobrom svetlu do poslednjeg 78. dana bombardovanja. Zemun je pretrpeo znatnu materijalnu štetu.
Ako izuzmemo vojni aerodrom u Batajnici, pogođeno je niz drugih objekata kao što su Komanda vazduhoplovstva, zatim kasarna u Ulici cara Dušana i kasarna u Novogradskoj ulici. Od civilnih objekata pogođen je hotel Jugoslavija i nekoliko kuća u Batajnici. Broj žrtava se ne zna. zemun Kasarna u Ulici cara Dušana.
Teško je događaje sa smrtnim ishodom odvajati po svojoj tragičnosti i nesreći, ali se mora istaći da je Zemunce naročito pogodila smrt devojčice Milice Rakić, koja je prilikom jednog raketiranja stradala od gelera u kupatilu svoje kuće.
Ovaj događaj je duboko potresao sve građane Zemuna i Batajnice i ostavio nezaborav svima nama. Tim povodom se danas u Batajnici neguje uspomena na taj na taj zločin održavanjem već tradicionalnog i Memorijalnog turnira u malom fudbalu pod nazivom „Milica Rakić“.
Svake godine širom zemlje se početak bombardovanja obeležava tako što se tačno u dvanaest sati uključe sirene, a Zemunci odaju počast žrtvama NATO bombardovanja, tako što stoje mirno gde god da su se zatekli.
